Facebook

Twitter

Instagram

Google plus

Pinterest

Bausch Lomb Top
st medica
crest

Home / Lepota i estetika / Svetao ten po svaku cenu

Svetao ten po svaku cenu

Lepota i estetika
Nameštaj | Lepota i estetika | Svetao ten po svaku cenu
Svetao ten po svaku cenu

Dok su u našim krajevima popularni solarijumi i kreme za potamnjivanje, ima država u kojima je obratno. Više se ceni svetla koža. Negde je dovoljno kloniti se sunca, dok tamnopute žene pribegavaju i štetnim kremama.

 

Crvena glina pokriva gotovo celo Tangitinino lice, jedino su oči i usta slobodni. Kasno je poslepodne u Kvazulu-Natalu, na krajnjem severoistoku Južnoafričke Republike. Tangitini ima tridesetak godina i ceo dan je radila u svom vrtu pod jarkim suncem. Zbog toga na licu ima crvenu glinu. To je njena krema za sunčanje. „Vidite li moju kožu“, pita, i pokazuje na svoju podlakticu koja je tamne puti kao i ostatak njenog tela: „Ona na suncu može postati još tamnija nego što je inače. Onda bih možda bila crna kao ljudi u Nigeriji. A to ne želim.“ Zbog toga Tangitini na pijaci kupuje zemljanu boju s pigmentom crvenog okera. Grumenje gline meša sa vodom i nanosi pastu na lice kada ide na sunce. To je naučila još od svoje majke, piše Dojče vele.

 

Tangitini pripada crnačkoj etničkoj grupi Zulu. Njena porodica je siromašna. Selo u kojem živi sastoji se od nekolicine jednostavnih betonskih kuća i drvenih koliba ispred kojih uveče sede grupice ljudi odmarajući se od napornog rada. Život u Tangitinom selu je težak. Meštani žive od ribolova i sami uzgajaju veliki deo onoga od čega se hrane. Ali bez obzira što Tangitini ne poznaje luksuz, izgled joj je važan. Zbog toga svoje lice pažljivo štiti od sunca. „Lice je prvo što muškarac vidi kod žene“, kaže mlada Afrikanka. „Ako je lepo, ako je ženina koža lepa, onda će se on odlučiti za nju. I muž i otac treba da vide da imaju lepu ženu ili ćerku.“ A u njihovom društvu je koža lepa, ako je svetla – to je jednostavno tako.

 

Zemlju koja sadrži minerale, pogotovo gvožđe, mnogi autohtoni narodi u južnoj i centralnoj Africi koriste kao prirodnu kremu za sunčanje, kaže Beverli Samers sa južnoafričkog univerziteta Limpopo. „Ona štiti od sunca, ponekad tako dobro kao zaštitni faktor 12. Zahvaljujući njoj koža ostaje svetlija, jer ne tamni tako brzo.“ Osim toga, ni svakodnevno korišćenje nije štetno, dodaje. Ali mnogim Afrikankama nije dovoljno samo zaštititi se od sunca i tako sprečiti da im koža potamni. One žele da imaju svetliju kožu nego što je to priroda odredila.

 

Belina iz tube

 

U jednom tržnom centru u Kraljevini Svazilendu, severno od Južnoafričke Republike, može se videti kako afričke žene pokušavaju da ostvare svoj ideal lepote: izlozi su puni kutija s kremama za izbeljivanje kože. Etikete obećavaju „kožu boje bele kafe“. „Veoma mnogo žena kupuje ove kreme“, kaže prodavačica. Uzima jednu kutiju iz izloga, odvrće poklopac i pokazuje njen neonsko žuti sadržaj. „Juče sam prodala barem 10 komada.“ Prema navodima Ujedinjenih nacija, u Južnoafričkoj Republici svaka treća žena redovno koristi kreme za izbeljivanje, u Nigeriji čak 77 odsto žena. I u mnogim azijskim zemljama poput Koreje, Malezije i Indije one su pravi hit. Mnoge žene se njima mažu svakoga dana – i po 20 godina.

 

Kreme za izbeljivanje uglavnom sadrže hidrohinon. To hemijsko jedinjenje se koristi i za razvijanje fotografija. On u koži sprečava sintezu pigmenta melanina. Njegovim korišćenjem na duže staze koža postaje svetlija. Ali kreme za izbeljivanje imaju i neugodne nuspojave, objašnjava Uve Rajnhold, dermatolog iz Bona. „Hidrohinon nadražuje kožu. Površinski sloj kože se stanjuje. Dugoročno korišćenje tih krema može dovesti do pojačanog stvaranja bora, do upala, svraba, nadražaja.“ Ako je verovati onome što stoji na internetu, kod nekih žena se otvaraju plikovi, one pate od jakih bolova i imaju trajne ožiljke. Osim toga sumnja se da je hidrohinon kancerogen. A kako kreme za izbeljivanje sprečavaju stvaranje melanina, osobe koje ih koriste izložene su većem riziku oboljenja od raka kože.

 

U Evropskoj uniji su kozmetički proizvodi koji sadrže hidrohinon zabranjeni, ali u većini drugi zemalja i na internetu oni se mogu kupiti bez ikakvih ograničenja. Na tržištu postoje i druga sredstva za izbeljivanje kože koja ne sadrže hidrohinon, ali bonski dermatolog odvraća i od te alternative. One ili sadrže supstance slične hidrohinonu – pa su štetne za zdravlje – ili nemaju učinka.

 

Koža nije haljina da se menja

 

Uve Rajnhold često doživljava da pacijentkinje i pacijenti crne boje kože od njega traže da im posvetli kožu. To lekara dovodi u tešku situaciju. „Ne postoji nijedna bezopasna, jednostavna metoda kojom bi se mogla ispuniti ta želja“, kaže on. Reinhold može prepisati lekove koji sadrže hidrohinon samo za pojedinačne crne mrlje koje nastaju, na primer, kao posledica upala na koži. One se mogu primenjivati samo na malim površinama kože i maksimalno tri meseca – u svakom slučaju ne na celoj koži i dugoročno.

 

„Umesto toga mi pacijentima objasnimo da su ljudi došli na svet tako kako su došli i da svoju kožu ne mogu promeniti kao haljinu“, priča bonski dermatolog. Ali treba reći i da ima žena i u Africi koje nisu žrtve ideala lepote koji tamo vlada. Na primer prodavačica u kozmetičkoj trgovini u Kraljevini Svazilend. Na pitanje maže li se i ona kremom koju prodaje, kaže: „Ja je još nikada nisam stavila na sebe. Ja ne želim da budem bela. Moja koža je tamna i to mi sasvim odgovara.“

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj