Facebook

Twitter

Instagram

Google plus

Pinterest

Bausch Lomb Top
st medica

Home / Prevencija / Kada bi trebalo da izbegnete korišćenje antibiotika?

Kada bi trebalo da izbegnete korišćenje antibiotika?

Prevencija
Nameštaj | Prevencija | Kada bi trebalo da izbegnete korišćenje antibiotika?
Kada bi trebalo da izbegnete korišćenje antibiotika?

Kada bi trebalo da izbegnete korišćenje antibiotika

Ako Vam glava puca, sinusi su začepljeni, a grlo Vas pakleno boli, možda bi trebali da odete kod lekara po određene antibiotike. Decenijama su lekari delili ove lekove pacijentima koji su imali simptome infekcije sinusa, upale grla, bronhitisa pa čak i najobičnije prehlade. Ali istina je da je za većinu respiratornih bolesti antibiotici ne mogu da urade ništa-a mogu Vam čak i naštetiti.

 

Iako postoje bakterijama izazvane određene bolesti koje se leče antibioticima, kao što su pneumonija, upala grla izazvana streptokokama, infekcija unutrašnjeg uva ili male frakcije teških infekcija sinusa, ove bolesti su mnogo ređe nego što možemo zamisliti, kaže dr. Džefri A.Linder (Jeffrey A. Linder) internista u  Birghamu i Ženskoj bolnici u Bostonu. U većini slučajeva, kongestija, kašljanje i ostali simptomi izazvani su virusom, ne barterijskom infekcijom i mogu biti lečeni antibioticima.

 

Bez obzira na to, lekari vrlo često daju nepotrebne recepte. „Lekari obično preteruju u prepisivanju antibiotika za bolesti respiratornog sistema“ kaže Linder. „Ali pretpostavljam zasto se to dešava. Kao lekar, želite da su Vam pacijenti zadovoljni. Veoma je poražavajuće za nekoga da uzima slobodan dan ili slobodno vreme sa posla, uzlaže se troškovima da bi stigao do lekara, a onda mu lekar kaže: Da, prehlađeni ste, ovo će trajati 2 nedelje. Samo lezite u krevetu i pijte čaj.“ Medicinski sistem otežava pacijentima da pristupe svom primarnom lekaru od kojeg svi očekuju da im da recept za svaki slučaj“.

 

Ali, tu postoje veća pitanja sa „za svaki slučaj“ planom: „Uzimate hemijske preparate koji nema šanse da će Vam pomoći, nego će Vam samo naštetiti“, ističe Linder. „Antibiotici mogu izazvati svrab na koži i ostale alergijske reakcije, a iz razloga što ubijaju dobre bakterije u crevima, mogu dovesti i do dijareje.“ Osim toga, antibiotici mogu izazvati infekciju otpornu na antibiotike, nazvanu C infekcija, koja izaziva mučninu, temperaturu i hroničnu dijareju zbog koje može biti potrebno čak i uklanjanje debelog creva.

 

Povrh svega, uzimanje antibiotika Vas može učiniti otpornim na natibiotike u budućnosti. Što se više ovih lekova bespotrebo koristi, razvijaće se i više superbakterija otpornih na antibiotike, zbog kojih lekovi postaju neefektivni za ljude koji boluju od teških bolesti i koji se zaista moraju lečiti antibioticima. Suština: ne uzimajte antibiotike osim ako to nije neophodno. Navodimo 4 slučaja gde to nije potrebno.

 

Upala grla

Linder kaže da je jedini oblik upale grla koji zahteva lečenje antibioticima samo upala grla izazvana streptokokama, a takva upala i nije česta. „Lekari prepisuju antibiotike za približno 70% ljudi koji dođu sa upalom grla, iako samo oko 10% njih ima upalu grla izazvanu streptokokama“ kaže on. „Imamo vrlo dobre testove za određivanje streptokoka, ali ponekad, čak i kada je test negativan, lekari će prepisati antibiotike. Takva odluka nema smisla. Antibiotici se uzimaju samo ako je test pozitivan.

 

Linder kaže da postoje klinički kriterijumi koje možete koristiti i kod kuće, u cilju provere da li Vam uopšte treba strep test. „Ako kašljete ili Vam curi nos, ali nemate povišenu temperaturu, žlezde na vratu Vam nisu otečene i nema belih tačkica na Vašim krajnicima, verovatnoća da imate streptokoke je vrlo mala tako da nema potrebe za testiranjem“ kaže on. „Ali ako imate povišenu temperaturu, otečene žlezde i bele tačkice, idite kod lekara. Potrebno je manje od 10 minuta da bise streptokoke potvrdile ovim testom.

 

Infekcija sinusa

Više od jedne u 5 vrsta antibiotika koji se prepisuju odraslima, namenjeni su lečenju infekcije sinusa. Ali, prema mišljenju Lindera, samo oko 20% infekcija sinusa zahtevaove lekove. „Velika većina ostalih 80% jeste virusna. Neke su možda bakterijske, ali se vremenom organizam može sam izboriti s njima“. Linder tvrdi da bi antibiotici trebali biti razmotreni samo onda ako su simptomi jaki, uključujući povišenje temperature preko 38°C ili ako se pogoršaju ili traju duže od 10 dana.

 

Ukoliko nemate povišenu temperaturu, a simptomi su bili prisutni samo nekoliko dana, Linder kaže da je najbolje što možete uraditi jeste da sinuse pokušate otčepiti ispiranjem slanom vodom i, ako je to potrebno, nazalnim dekongestatom. „ Ali, mnogo je važnije držati sinuse otvorenima nego stavljati bilo kakve lekove u njih“ objašnjava on. „Kada su otvoreni, osećaćete se bolje i oporavbićete se brže. Čak i kod bakterijskih infekcija sinusa, protok je mnogo bitniji nego lekovi. Ako ste u teškom stanju i ništa Vam ne pomaže da očistite sinuse, lekovi čak neće ni stići na mesto gde treba da stignu da bi počeli delovati“.

 

Obična prehlada

Obična prehlada je definicija virusne infekcije koja se, prema Linderu, nalazi u samom vrhu po učestalosti bolesti respiratornih organa, a za koje lekari određuju lečenje antibioticima. Ne samo da ovi lekovi ne leče ovu infekciju nego ni jedni lekovi to ne mogu jer ne postoji terapija za običnu prehladu. Lekovi protiv bolova, dekongestivi i sirupi za kašalj mogu pomoći u ublažavanju nekih simptoma, ali vaš imuni sistem odrađuje glavni posao, boreći se sam sa infekcijom. Dakle, najbolji način da pomognete svom telu u borbi sa virusnom infekcijom jeste da ležite, pijete mnogo tekućine i držite svoje nazalne otvore prohodnim – a za sve to Vam definitivno antibiotici nisu potrebni. Linder kaže da, iako je to retko, bakterijske sinusne infekcije mogu da se pojave i nakon što ste ozdravili od prehlade. Dakle, ako ste se osećali bolje pa Vam se stanje naglo pogoršalo zbog simptoma teške infekcije sinusa, najbolje je da se obratite lekaru.

 

Bronhitis

Bronhitis je još jedna bolest za koju pacijenti često traže i dobijaju antibiotike-iako od toga nema nikakve koristi. „Postoji dobar dokaz da antibiotici ne pomažu kod akutnog bronhitisa, infekcije srednje / velikih prolaza vazduha, što obično rezultira kašljanjem prisutnim i do 3 nedelje“, rekao je Linder.

 

Umesto da Vam odmah prepisuju antibiotike, posao lekara je da razlikuje bronhitis od pneumonije, infekcije malih dišnih puteva, za čije lečenje su antibiotici potrebni. „Sa pneumonijom se obično pojavljuje povišena telesna temperatura, ubrzan puls i disanje, dok kod akutnog bronhitisa takvi simptomi obično ne postoje“ rekao je. „Na pregledu će Vam lekar poslušati pluća. Ako se čuje bilo šta neuobičajeno ili lekar sumnja na nešto, sigurno će vas poslati na snimanje pluća, kako bi se uverio da se ne radi o pneumoniji. Ako eliminišemo upotrebu antibiotika za bronhitis, smanjićemo raširenu pojavu masovnog prepisivanja antibiotika za ono za šta oni nisu potrebni.  

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj